До скоро нисам обраћао пажњу ни на порекло, ни на домовину. Нисам о томе размишљао, све док нисам отишао на једно за мене свето место.
Пошто смо били на острву Крф, решили смо да обиђемо острво Видо.Чим смо сели на чамац, пустили су песму "Тамо далеко". Одмах ми је око срца било топлије. Када смо стигли на острво, свуда су биле неке знаменитости о српском народу. Водич нам је причао како су се Срби мучили, а међу њима и дечаци мојих година, да одбране своју домовину. Били су промрзли, исцрпљени и гладни, али ни једну поморанџу или маслину нису откинули са дрвета. Достојанство и понос им нису дозволили да ураде било шта нечасно. На крају смо се спустили до Плаве гробнице. То је место у мору где су сахрањивали наше претке, јер више није било места на острву. Погледао сам у друге људе око себе. Сви су били уплакани, иако смо чули само делић онога што су наши преци доживели.
Тога дана сам схватио шта значи порекло и домовина. Острво Видо и Плаву гробницу памтићу док сам жив. Лазар Величковић VII/2