Новости из школске библиотеке
Oд ове године у школској библиотеци раде наставнице Данијела и Звездана.Библиотека ради и у плавој и у црвеној смени.
Моле се ученици да позајмљене књиге враћају у року од 15 дана. Чувајмо књиге јер оне су наше благо!!! У нашој школи и даље траје акција "Поклоните књигу школској библиотеци".Било би лепо да књиге које вам не требају донесете у школску библиотеку јер ћете увећати књижни фонд наше библиотеке. Нека вам књиге буду добри другови,уживајте у читању... |
Кутак из библиотеке
О "Загонетним причама" Уроша Петровића
Једног дана сам размишљао да игрице и таблет заменим неком лепом књигом. Дошао сам у библиотеку и зачудио се колико има полица и наслова са књигама. Разгледао сам дуго, неки писци су ми били познати, а већина не. Библиотекарка ми је препоручила књигу под насловом "Загонетне приче", аутора Уроша Петровића. Док сам био у библиотеци, прелистао сам странице књиге и учинила ми се занимљивом. Дошао сам кући и чим сам нашао слободног времена, одмах сам почео да читам. Свака прича има другачији крај и захтева много размишљања, а свако питање носи одређени број "гинкових листића", као награду за то што си успео да решиш загонетку.
Ко воли истраживачке задатке, свакоме бих препоручио да обавезно прочита ову књигу.
Јован Марковић, VI/2
Ко воли истраживачке задатке, свакоме бих препоручио да обавезно прочита ову књигу.
Јован Марковић, VI/2
"Дечаци Павлове улице", Ференц Молнар
Роман "Дечаци Павлове улице", Ф. Молнара послужио је ученицима VI/2 и VI/3 у јуну 2015. године да се друже током групног рада. Дечаци су глумили, а девојчице су осмислиле крај књиге. Разговарали смо о деци, машти, свету игре и њеном значају, али и о томе колико деца некада нису свесна да сваки поступак носи одговорност и да може довести до последица које су непоправљиве. Упоређивали смо дечије игре некада и сада и увиђали до каквих је промена дошло.
Представљамо књиге Градимира Стојковића
|
Градимир Стојковић, најчитанији писац за децу и омладину у протеклој деценији, написао је едицију књига о Хајдуку, Григорију Пецикози.
Сам лик Хајдука није прецизно описан са свим физичким карактеристикама ни у једном од романа, те се свако може поистоветити са њим, поготово деца наше генерације пошто је он у књизи наш вршњак. Кроз прву књигу ,,Хајдук у Београду“ упознајемо се са њим, навикавамо се са сеоске на градску средину. Упознајемо се, заједно са њим, са наставницима и новим друговима. Проживљавамо школске проблеме Сеље, како су га у почетку прозвали. Трпимо неповерење вршњака и доказујемо се. Сећамо се своје прве љубави кроз његове симпатије према једној Весни. Свађамо се са сваким ко мисли другачије од нас, гледамо да будемо први у свакој глупости да би нас запазили и причали о томе. Можда и ми у одељењу имамо једну Весну, Владу Индијанца, бисере неког Хималаје, председника одељењске Цолета, Зорицу, Сању, али мислим да недостаје неки Хајдук искрен, исхитрен и храбар, мада - помало смо и сви ми хајдуци. Невена Ђурић VII/5 |
Када смо почеле да читамо књигу Градимира Стојковића ,,Хајдук на Дунаву", имале смо предрасуде, мислећи да је јунак неки хајдук, попут оних из епских песама, али смо се увериле да је књига веома интересантна.
Радња постаје занимљива када креће путовање јунака. Заплет почиње разним незгодама које им се дешавају у аутобусу, а постаје веома напет у тренутку неочекиваног проналаска дроге у Дунаву. Није нам се свидело то што Хајдук није обавестио своје наставнике о проналаску. Од свих ликова највише нам се свидео лик Хајдукове бабе, који је био најоригиналнији, најдуховитији. Свидело нам се то што је књига криминалистичког жанра, на дечији и духовит начин.
До самог краја писац нас је држао у неизвесности. Сложиле смо се да је најбољи део био расплет.
Уна Радосављевић и Ана Насковић VII/5
Роман "Хајдук са друге стране" показује како Хајдук мења угао гледања на школу и заједничке проблеме ученика и наставника.
Григорије Пецикоза, ког су прозвали Хајдук још у време док је ишао у школу, добија посао наставника и разредног у школи коју је и сам похађао. Већ га сви ученици знају по догађајима који су га пратили у његово време, али сада он мора да утиче на цело одељење да се оно поправи, и то не неко обично одељење, већ VIII/5, најгоре у школи. Он се сада, као што каже наслов књиге, налази на „другој“ страни. Више не посматра школска дешавања као дечак, већ као одрасла, зрела и одговорна особа. Схвата, са друге стране катедре, да је довитљивост неопходна у послу којим се бави.
Књига ме је навела на размишљање о томе како сви наши проблеми изгледају из наставничког угла и да нема јединственог одељења, већ су свима исте недоумице, ситуације у којима се налазе и искушења. Сматрам да је књига одличан, забаван и уједно смешан путоказ да се нађу решења неких заједничких проблема.
Никола Арула VII/2
"Хајдук у Београду" Градимира Стојковића је духовит, али и озбиљан роман који ће нас насмејати, а уједно и поучити.
Књига говори о дечаку који је са села дошао у велики Београд. Већ при доласку се јавља први проблем: Како ће га прихватити? Роман који прича о другарству, првим љубавима и школским проблемима је занимљив данашњим младим читаоцима баш због савремене тематике.
Препоручио бих га зато што сам себе, а и своје другове много пута пронашао у догађајима књиге, а верујем да ће и они препознати себе.
Вук Вуковић VII/5
Сасвим случајно сам дошао до књиге "Хајдук са друге стране". Било ми је свеједно коју ћу књигу прочитати, а сада ми је баш драго што је то овај роман.
Главни јунак се сучава са проблемима, изазовима, љубавима - како својим, тако и својих ученика. Пуно је тренутака у којима сам помислио и оосећао да су то и моји изазови, и моје љубави. Читање је било пропраћено кикотањем и смехом.
Могућност да се завири у душу и преживљавања једног наставника за мене као ученика веома је драгоцена. Изненађујуће забавно и савремено дело утицало је да пронађем и остале књиге Градимира Стојковића.
Немања Лилић VII/5
Књига "Хајдук са друге стране" Градимира Стојковића је по мом мишљењу веома занимљива и пуна хумора.
Поједини школски догађаји су ме засмејали до суза. Један од тих делова је био када је цело одељење побегло из школе и оставило цедуљицу за Хајдука. На следећем часу је Хајдук њима оставио цедуљицу на којој је писало да је он, њихов разредни, побегао са часа. Размишљао сам о томе како би наша разредна реаговала у случају да урадимо нешто слично. Сигуран сам да би пронашла неко довитљиво решење.
Једва чекам да узмем друге књиге о Григрију Пецикози. Допало ми се што догађаји и ликови делују као да су стварни.
Илија Кунарац VII/5
Радња постаје занимљива када креће путовање јунака. Заплет почиње разним незгодама које им се дешавају у аутобусу, а постаје веома напет у тренутку неочекиваног проналаска дроге у Дунаву. Није нам се свидело то што Хајдук није обавестио своје наставнике о проналаску. Од свих ликова највише нам се свидео лик Хајдукове бабе, који је био најоригиналнији, најдуховитији. Свидело нам се то што је књига криминалистичког жанра, на дечији и духовит начин.
До самог краја писац нас је држао у неизвесности. Сложиле смо се да је најбољи део био расплет.
Уна Радосављевић и Ана Насковић VII/5
Роман "Хајдук са друге стране" показује како Хајдук мења угао гледања на школу и заједничке проблеме ученика и наставника.
Григорије Пецикоза, ког су прозвали Хајдук још у време док је ишао у школу, добија посао наставника и разредног у школи коју је и сам похађао. Већ га сви ученици знају по догађајима који су га пратили у његово време, али сада он мора да утиче на цело одељење да се оно поправи, и то не неко обично одељење, већ VIII/5, најгоре у школи. Он се сада, као што каже наслов књиге, налази на „другој“ страни. Више не посматра школска дешавања као дечак, већ као одрасла, зрела и одговорна особа. Схвата, са друге стране катедре, да је довитљивост неопходна у послу којим се бави.
Књига ме је навела на размишљање о томе како сви наши проблеми изгледају из наставничког угла и да нема јединственог одељења, већ су свима исте недоумице, ситуације у којима се налазе и искушења. Сматрам да је књига одличан, забаван и уједно смешан путоказ да се нађу решења неких заједничких проблема.
Никола Арула VII/2
"Хајдук у Београду" Градимира Стојковића је духовит, али и озбиљан роман који ће нас насмејати, а уједно и поучити.
Књига говори о дечаку који је са села дошао у велики Београд. Већ при доласку се јавља први проблем: Како ће га прихватити? Роман који прича о другарству, првим љубавима и школским проблемима је занимљив данашњим младим читаоцима баш због савремене тематике.
Препоручио бих га зато што сам себе, а и своје другове много пута пронашао у догађајима књиге, а верујем да ће и они препознати себе.
Вук Вуковић VII/5
Сасвим случајно сам дошао до књиге "Хајдук са друге стране". Било ми је свеједно коју ћу књигу прочитати, а сада ми је баш драго што је то овај роман.
Главни јунак се сучава са проблемима, изазовима, љубавима - како својим, тако и својих ученика. Пуно је тренутака у којима сам помислио и оосећао да су то и моји изазови, и моје љубави. Читање је било пропраћено кикотањем и смехом.
Могућност да се завири у душу и преживљавања једног наставника за мене као ученика веома је драгоцена. Изненађујуће забавно и савремено дело утицало је да пронађем и остале књиге Градимира Стојковића.
Немања Лилић VII/5
Књига "Хајдук са друге стране" Градимира Стојковића је по мом мишљењу веома занимљива и пуна хумора.
Поједини школски догађаји су ме засмејали до суза. Један од тих делова је био када је цело одељење побегло из школе и оставило цедуљицу за Хајдука. На следећем часу је Хајдук њима оставио цедуљицу на којој је писало да је он, њихов разредни, побегао са часа. Размишљао сам о томе како би наша разредна реаговала у случају да урадимо нешто слично. Сигуран сам да би пронашла неко довитљиво решење.
Једва чекам да узмем друге књиге о Григрију Пецикози. Допало ми се што догађаји и ликови делују као да су стварни.
Илија Кунарац VII/5
Након прочитаних приповедака о деци Иве Андрића
Андрићеве приповетке о деци су нама веома значајне зато што, иако су написане у прошлом веку, њихове приче и догађаји важе и за дан данашњи. Сва деца се плаше, и некада и сада.
У приповеци „Деца” неименован дечак се боји да га друштво неће примити и зато се доказује тако што иде са вођама, главним дечацима у улици, да туку Јевреје. Приповетка „Књига” показује да се дечак, презиме му је Латковић, плаши да врати књигу у библитеку јер ју је случајно поцепао. Он се плашио шта ће рећи груби библиотекар који често вређа децу. Страховао је, између осталог, да надимак који добије не изазове подсмех међу вршњацима.
О важности поверења и разумевања, односу одраслих према деци говрое све приповетке. „Прозор” нам показује да дечак, поново неименован, иако зна да ће његов пријатељ Мишко гађати прозор бабе Кокотовић, не сме никоме да каже. Његов отац за време вечере прекида свакога ако нешто покуша да каже. Са друге стране, и да је казао и да није, дечак би свакако добио батине. Његов отац мисли да је правилно да га за све туче, да му не дозвољава да прича зарад његовог васпитања. Зато дечак нема коме да се повери. Исто важи и за Андрићеву „Књигу”. Дечак је месецима поцепану књигу чувао, покварио оцене и односе са друштвом, а могао је одмах да каже одраслима. Зашто није рекао? Зато што није смео.
Поруке одраслима и деци су бројне. Треба разумети колико је једном детету важно да га друштво воли и прихвати, али исто тако деца треба размишљати о својим поступцима и о томе да ли треба урадити све што неко друштво тражи. Родитељи треба да разговарају са децом, да не решавају све батинама или претњама и ћутањем.
Немања Вукелић VIII/5
Један мој велики страх
Веома често чујем од другара за неке њихове страхове, али они нису неки опасни, они који умеју да "једу"... Увек је то неки "смешан" страх.
Док сам био мали, страх од мрака није стварао пометњу у мени. Како сам растао, растао је и мој страх.
Уствари, нисам се бојао мрака, већ идеја које ми у том мраку падају на памет .
На пример, кад сам имао шест-седам година, постојао је мали размак између ролетне и завесе кроз које се видео врх једне суседне зграде. Страх ме је наводио на помисао да је горе снајпериста који кроз ту рупу циља баш мене у око.
Сваки пут када бих осетио присуство страха, почео бих пуцкетати прстима и знојити се невероватно брзо. Осетио бих благу зубобољу, почеле би ми трнути руке, ноге и врат.
Кад је неко са мном у мраку, нисам се осећао боље, већ сам сматрао да је и особа поред мене у опасности.
Мој страх је доживео врхунац кад ме је натерао да скочим са кревета зато што сам осетио да ми неко дише за вратом.
Тај страх сам, чини ми се, преболео и победио јер сам схватио да замишљам у мраку ствари и догађаје којих се у суштини плашим. Свестан сам да све то не постоји. Али, понекада страх и даље проналази места у мом животу, и док ме прати у мојој сенци, свестан његовог постојања, не обраћам пажњу на њега.
Алекса Колунџија VIII/2
У приповеци „Деца” неименован дечак се боји да га друштво неће примити и зато се доказује тако што иде са вођама, главним дечацима у улици, да туку Јевреје. Приповетка „Књига” показује да се дечак, презиме му је Латковић, плаши да врати књигу у библитеку јер ју је случајно поцепао. Он се плашио шта ће рећи груби библиотекар који често вређа децу. Страховао је, између осталог, да надимак који добије не изазове подсмех међу вршњацима.
О важности поверења и разумевања, односу одраслих према деци говрое све приповетке. „Прозор” нам показује да дечак, поново неименован, иако зна да ће његов пријатељ Мишко гађати прозор бабе Кокотовић, не сме никоме да каже. Његов отац за време вечере прекида свакога ако нешто покуша да каже. Са друге стране, и да је казао и да није, дечак би свакако добио батине. Његов отац мисли да је правилно да га за све туче, да му не дозвољава да прича зарад његовог васпитања. Зато дечак нема коме да се повери. Исто важи и за Андрићеву „Књигу”. Дечак је месецима поцепану књигу чувао, покварио оцене и односе са друштвом, а могао је одмах да каже одраслима. Зашто није рекао? Зато што није смео.
Поруке одраслима и деци су бројне. Треба разумети колико је једном детету важно да га друштво воли и прихвати, али исто тако деца треба размишљати о својим поступцима и о томе да ли треба урадити све што неко друштво тражи. Родитељи треба да разговарају са децом, да не решавају све батинама или претњама и ћутањем.
Немања Вукелић VIII/5
Један мој велики страх
Веома често чујем од другара за неке њихове страхове, али они нису неки опасни, они који умеју да "једу"... Увек је то неки "смешан" страх.
Док сам био мали, страх од мрака није стварао пометњу у мени. Како сам растао, растао је и мој страх.
Уствари, нисам се бојао мрака, већ идеја које ми у том мраку падају на памет .
На пример, кад сам имао шест-седам година, постојао је мали размак између ролетне и завесе кроз које се видео врх једне суседне зграде. Страх ме је наводио на помисао да је горе снајпериста који кроз ту рупу циља баш мене у око.
Сваки пут када бих осетио присуство страха, почео бих пуцкетати прстима и знојити се невероватно брзо. Осетио бих благу зубобољу, почеле би ми трнути руке, ноге и врат.
Кад је неко са мном у мраку, нисам се осећао боље, већ сам сматрао да је и особа поред мене у опасности.
Мој страх је доживео врхунац кад ме је натерао да скочим са кревета зато што сам осетио да ми неко дише за вратом.
Тај страх сам, чини ми се, преболео и победио јер сам схватио да замишљам у мраку ствари и догађаје којих се у суштини плашим. Свестан сам да све то не постоји. Али, понекада страх и даље проналази места у мом животу, и док ме прати у мојој сенци, свестан његовог постојања, не обраћам пажњу на њега.
Алекса Колунџија VIII/2
Препоручујемо приче Тона Телехена
Тон Телехен је холандски писац и лекар руског порекла. За приче о веверици, мраву и другим животињама Телехен је добио многа књижевна признања попут Златног пера које му је три пута додељено за збирке: Кад су сви били докони (1988), Скоро свако може да падне (1994) и Како је оздравио цврчак (2000). Написао је и дела: Писма ником другом, Недостајати, Па зар нико није љут... Преведен је на многе језике: португалски, шпански, немачки, јапански, мађарски и руски.
Причајући обичне приче о животињама Тон Телехен прича важне ствари о људима. Открива нам тајне о пријатељству, хвалисавости, жељи за променом… На врло једноставан начин он говори о проблемима и деце и одраслих и зато је подједнако занимљив и једнима и другима.
Ана Дељанин
Никола Арула
Читајте о неким најлуђим и најнеобичнијим поступцима животиња! Можда се у некима и пронађете! Сазнајте зашто је цврчак желео да му једно око буде на репу и зашто је веверица појела писмо...
Да бисте бар наслутили лепоту Телехоновог света, завирите у нека од његових дела . Ако вам се учини да су ове књиге сувише бајковите, препоручујемо да погледате у свој народ очима једног странца. Кликните на неку од слика (часопис 2012/13; рубрика Књиге) и запловите морем речи...
Да бисте бар наслутили лепоту Телехоновог света, завирите у нека од његових дела . Ако вам се учини да су ове књиге сувише бајковите, препоручујемо да погледате у свој народ очима једног странца. Кликните на неку од слика (часопис 2012/13; рубрика Књиге) и запловите морем речи...
Наша писманастала су после читања Телехенових прича. Нека су везана за његове јунаке, а друга су сасвим лична и због тога нарочито вредна.
Писма су написана и до примаоца испоручена на старовремски, "поштански" начин, што је читавом догађају дало додатну чар. Читајте и уживајте... |