ЕКСКУРЗИЈА ОСМАКА 2015/16. ГОДИНЕ
Екскурзија у осмом разреду, без обзира што је трајала три дана, била је незаборавна! За то време обишли смо Ниш, Крушевац и планину Копаоник.
КОПАОНИК
КРУШЕВАЦ
НИШ
ЧЕГАР
Након дугог пута прво одредиште било нам је брдо Чегар. На њему се налази споменик који је посвећен српским војницима. Тамо нас је дочекао чувар споменика који је укратко испричао о битки на Чегру. Она се одиграла 1804. године. У току сукоба српски војвода Стеван Синђелић, видевши да је турска војска бројнија и јача од наше, одлучио је да пуца у барут како би спасио Србе од Турака. Али, ипак, жртвовавши себе и своју војску, успео је да побије много више Турака него Срба.
Након дугог пута прво одредиште било нам је брдо Чегар. На њему се налази споменик који је посвећен српским војницима. Тамо нас је дочекао чувар споменика који је укратко испричао о битки на Чегру. Она се одиграла 1804. године. У току сукоба српски војвода Стеван Синђелић, видевши да је турска војска бројнија и јача од наше, одлучио је да пуца у барут како би спасио Србе од Турака. Али, ипак, жртвовавши себе и своју војску, успео је да побије много више Турака него Срба.
ЋЕЛЕ КУЛА
После обиласка куле на Чегру, отишли смо у обилазак Ћеле куле. Ћеле кула је споменик из Првог српског устанка која представља скуп лобања војника који су погинули у бици на Чегру. Изграђена је 1809. године на седам километара од места на коме се одиграла битка. Изнад ње изграђена је капела која, окружена зеленелилом, дочарава пријатан амбијент. Када смо ушли, видели смо зидове у којима се налазе лобање погинулих војника. Зидови су били полупразни, јер су многе лобање извађене, а неке уништене. До данас је остало само 58 лобања. Као издвојена од осталих, налазила се лобања Стевана Синђелића.
Споменик Стевану Синђелићу
Лобанја Стевана Синђелића
Ћеле кула
ЂАВОЉА ВАРОШ
Другог дана отишли смо у Ђавољу Варош. Тамо нас је чекао водич који нам је испричао много занимљивих прича о Ђавољој Вароши. Припада селу Ђаке ,а реч „ђак“ потиче од албанског језика и значи крв. У њој се налазе 202 фигуре различите висине, дебљине и облика. На њиховим врховима налазе се камене капе. Ове фигуре су настале ерозивним процесима који су трајали хиљадама година. Најзанимљивије је то да је те прелепе земљане фигуре од кишних капи сачувало камење које се налазе на врху ових фигура. Такође, ове земљане куле се временом повећавају, смањују, настају и на крају нестају. Овај феномен је јединствен у нашој земљи и врло је редак у свету. Овакав сличан облик рељефа може се наћи и на Алпима и у Америци, где је познат као „Башта Богова“, али овде су куле много веће. На овом месту се налазе и два извора воде. Први извор зове се „Ђавоља вода“ и много је хладна и кисела, а други „Црвено Врело“. Оно је црвене боје због оксидације гвожђа које се налази у њему. Када дува јак ветар кроз фигуре, чују се чудни крици. За ово место се везују и многе легенде. Водич нам је испричао две. Прва говори о томе како су на овом месту некада давно живели становници који су били скромни и привржени својој вери, али то је сметало ђаволу, па им је спремио „Ђавољу воду“ како би их натерао да забораве на родбинске односе. Пили су ту воду и после неког времена решили су да венчају рођеног брата и сестру. Једна вила је покушала ово да спречи, али јој није успело, па је замолила Бога да јој помогне, а Бог је услишио њену молбу и окаменио је сватове са младенцима. Прича се да ова вила данас чува овај крај. Друга легенда каже да ове фигуре представљају окамењене ђаволе који су људи носили на леђима, доносећи им зло и невоље, а њих су се отарасили тако што су провели ноћ на месту где се данас налази црква Свете Петке. Испред ње се налази дрво за које људи везују марамице да би отклонили неки бол.
Другог дана отишли смо у Ђавољу Варош. Тамо нас је чекао водич који нам је испричао много занимљивих прича о Ђавољој Вароши. Припада селу Ђаке ,а реч „ђак“ потиче од албанског језика и значи крв. У њој се налазе 202 фигуре различите висине, дебљине и облика. На њиховим врховима налазе се камене капе. Ове фигуре су настале ерозивним процесима који су трајали хиљадама година. Најзанимљивије је то да је те прелепе земљане фигуре од кишних капи сачувало камење које се налазе на врху ових фигура. Такође, ове земљане куле се временом повећавају, смањују, настају и на крају нестају. Овај феномен је јединствен у нашој земљи и врло је редак у свету. Овакав сличан облик рељефа може се наћи и на Алпима и у Америци, где је познат као „Башта Богова“, али овде су куле много веће. На овом месту се налазе и два извора воде. Први извор зове се „Ђавоља вода“ и много је хладна и кисела, а други „Црвено Врело“. Оно је црвене боје због оксидације гвожђа које се налази у њему. Када дува јак ветар кроз фигуре, чују се чудни крици. За ово место се везују и многе легенде. Водич нам је испричао две. Прва говори о томе како су на овом месту некада давно живели становници који су били скромни и привржени својој вери, али то је сметало ђаволу, па им је спремио „Ђавољу воду“ како би их натерао да забораве на родбинске односе. Пили су ту воду и после неког времена решили су да венчају рођеног брата и сестру. Једна вила је покушала ово да спречи, али јој није успело, па је замолила Бога да јој помогне, а Бог је услишио њену молбу и окаменио је сватове са младенцима. Прича се да ова вила данас чува овај крај. Друга легенда каже да ове фигуре представљају окамењене ђаволе који су људи носили на леђима, доносећи им зло и невоље, а њих су се отарасили тако што су провели ноћ на месту где се данас налази црква Свете Петке. Испред ње се налази дрво за које људи везују марамице да би отклонили неки бол.
ЂАВОЉА ВАРОШ
Црква Свете Петке у Ђавољој вароши
ЦРВЕНО ВРЕЛО
КРУШЕВАЦ
Трећи дан обишли смо Крушевац, некадашњу средњовековну српску престоницу. Он је био престоница Србије за време владавине Лазара Хребељановића. У Крушевцу смо обишли цркву Лазарицу. Друго име за ову цркву је црква Светог Стефана. Њу је подигао кнез Лазар у центру Крушевца. Обишли смо и Лазарев град. Иначе, данас се у Крушевцу налазе само остаци порушених кула.
Трећи дан обишли смо Крушевац, некадашњу средњовековну српску престоницу. Он је био престоница Србије за време владавине Лазара Хребељановића. У Крушевцу смо обишли цркву Лазарицу. Друго име за ову цркву је црква Светог Стефана. Њу је подигао кнез Лазар у центру Крушевца. Обишли смо и Лазарев град. Иначе, данас се у Крушевцу налазе само остаци порушених кула.
Споменик кнезу Лазару
Црква Лазарица у Крушевцу
ЛАЗАРЕВ ГРАД
Ивана Винчић 8/1
Николета Хинић 8/1
Ана Јовановић 8/1
Марта Исаиловић 8/1
Николета Хинић 8/1
Ана Јовановић 8/1
Марта Исаиловић 8/1